Слово о разлозима формирања удружења Свети Василије Острошки и његовим циљевима у раду *

Једaн од кључних разлога због којих смо се овдје окупили јесте промовисање сврхе, циљева и садржаја будућег дјеловања удружења Свети Василије Острошки. Идеја о оснивању удружење на завичајној основи родила се 2013. године када је на истом овом мјесту с успјехом одржана добротворна вече за обнову спомен – цркве у великомученичком селу Пребиловци. Основна мисао водиља која је руководила oрганизаторе тог скупа, била је да се створи једна организована структура унутар чијих оквира ће се убудуће плански одвијати рад на чувању, његовању и унапрјеђeњу духовних, културних и просвјетних вриједности и традиција наше родне Херцеговине. Поглед на историју, духовне и моралне, па за њима културне и просветне вриједности српског народа на подручју Херцеговине, вишеструко се могу довести у везу с личношћу и дјелом Светог Острошког Василије. Због тога је одлучено да његово свето име и наше удружење узме да носи и слави као своје.

Враћајући се разлогу вечерашњем окупљању, биће потребно дати одговор на следећа питања:

  • Зашто нам је потребно једно овакво удружење?
  • Шта ће удружење радити?
  • На који начин ће то што жели да ради спроводити у дјело?

Ова три сегмента обухваћена су Статутом удружења који, пак, оставља по страни топла завичајна осјећања која, увијерен сам, сви ми овдје вечерас окупљени једнодушно дијелимо. Све нас овдје у туђини тиште сличне бриге и страховања. Једно од круцијалних проблема у том погледу представља очување националног идентитета млађих нараштаја. Рад овог удружења треба да буде допуна и подршка наших појединачних напора усмјерених у том погледу.Како би наш рад добио што ширу и стабилнију основу,неопходан нам је начин окупљања и организовања на завичајној основи кроз удружење. Заједно смо и паметнији и јачи.

Што се, пак, тиче дјелокугра рада удружења, његов главни циљ је његовање духовних, обичајних, кулурних и просвјетних врједности родног краја. Историја нам је и у том погледу оставила велики залог. Без бојазни од претјеривања може се рећи, да је мало српских крајева даровало српству толико великих имена као што је то светосавска Херцеговина. Споменимо само нека од њих. На духовном пољу ту предњаче Свети Сава и Свети отац Василије, на културном, Алекса Шантић, Јован Дучић и Светозар Ћоровић, на научном, Владимир Ћоровић, Јефто Дедијер и Милорад Екмечић, на добротворном Лука Ћеловић –Требињац. Ово удружење слиједит ће пут који су нам ови великани својим огромним трудом и залагањем трасирали и у аманет оставили.

Један од првих циљева свога рада које је удружење истакло у свом статуту јесте очување и његовање српског језика. По мишљењу већине нас то треба да буде наш главни програмски задатак. У свом Завјештању синовима, родоначелник династије Немањића, Стефан Немања, о значају језика рече: „Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу,душу“. Одмах затим даје и одговор на ово питање које, пак, гласи: „Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ“.

У свом раду на остварењу програмских циљева удружење ће радити тако што ће организовати Вечери Херцеговаца, предавања и изложбе. Планирано је да се оснује и недељна школа српског језика за малишане. Удружење ће тјесно сарађивати са свим осталим братским удружењима како овдје у земљи тако и у матици.

На крају, оне које сматрају да им ова програмска платформа одговара, позовамо да нам се придруже и постану чланови удружења. Чланарина на годишњем нивоу за породице износи 200, а за појединце 100 круна“.

* Фрагмент из бесједе проф. историје Душана Топаловића одржане на Свете Врачи 14. новембра 2015. године на Вечери Херцеговаца. у просторијама духовног и културног центра Свети Сава у Стокхолму посвећене разлозима формирања удружења „Свети Василије Острошки“ и његовим програмским циљевима и задацима.